Манастирска црква Успења Пресвете Богородице на Кому је једноставна једнобродна грађевина, која, са загушеним крововима својих параклиса као да је полегла у околни камењар. Црква је малих димензија, дуга је заједно са апсидом 7 м 12 цм, широка 4 м 57 цм. Висина свода је 3 м и 90 цм, а укупна висина објекта износи 4 м 10 цм.

Црква је засведена подужним сводом који је ојачан са по 2 пара пиластера. Они деле унутрашњи простор на 3 травеја скоро једнаке величине. Пиластри имају конзоле, а свод израста из масе зида, без венца. Свод је благо карактеристично преломљен. Исту овоидну готичку форму, има и често полукалоте апсиде, која је шира од основице на којој лежи. У средњем травеју, на северном зиду, је дубока ниша, лучно засведена. У олтарском простору, уместо проскомидије, назидан је камени испуст у виду трпезе. На средини апсиде је правоугаоно удубљење, док је већи прозор померен на јужну страну апсидалног простора. Јужни зид олтарског дела има троугласту нишу са заобљеним страницама испод које је ниски пролаз за јужни параклис. Изнад полукалоте апсиде је мала правоугаона ниша. Камена часна трпеза се налази на средини олтарског простора, који је надвишен у односу на наос и поплочан плочама неправилног облика.

Црква је зидана од квадера туфа – сиге слаганих у правилне редове. Спојнице су уске, и изведене у кречном малтеру. Ради њиховог појачања местимично је коришћен и ситни ломљени камен. Црква је споља била скроз малтерисана о чему сведоче остаци малтера на јужној фасади. Западна, главна фасада, има скроман архитектонски украс у виду лучно засведене нише, изнад надвратника. Са страна врата озидан је камени „пижун“ – простор за одмарање.

Црква је убрзо после изградње, средином XV века, добила и два параклиса. Северна капела има плитку апсиду готички засведену као и главна црква. На северном зиду је уски правоугаони прозор испод којег је дубока ниша. Јужни параклис је једноставнији, без апсиде, са прозором на источном зиду. Слично манастирима Балшића, у којима су параклиси служили за сахрањивање, може се предпоставити да су и комске капеле својевремено имале ту намеру.

Изградњом параклиса црква је добила и пространи трем који је обухватио и капеле, тако да се оформила једна нова тробродна целина. Функција трема је значајна јер надомешта скучени простор храма. Дрвени трем, величине 4 x 8 м, ослања се на два камена стуба од којих је био сачуван део северног стабла. Да је манастир имао бројно монаштво сведоче и надгробне плоче у трему.

Параклиси су зидани од другог материјала и у грубљој техници. Уместо сиге употребљени су притесани квадери кречњака. За спојнице у кречном малтеру коришћена су парчад сиге и црепа. Посебно је рустично зидана јужна капела. Параклиси и цркве су покривени каналицом.

Манастир је заокружио свој изглед повезивањем параклиса, трема, конака, звоника и одбрамбеног зида у једну целину.