Манастир Ком са црквом Успења Пресвете Богородице налази се у северозападном делу Скадарског језера, у близини Жабљака Црнојевића, на огранку Одринске горе који се у водоплавном периоду претвара у острво, док се за јако сушног лета до манастира може доћи и путељцима кроз мочвару.

Скадарско језеро је највеће језеро на Балкану. Дугачко је 44 км и широко 14 км. Од укупне површине језера 391 квадратних километара, 2/3 припада Црној Гори а 1/3 Албанији. Језеро је једна од последњих слатководних мочвара, највећи птичји резерват у Европи, последње станиште пеликана. Обала је мочварна прекривена широким појасом трске, а површина језера ћилимом барског биља међу којима доминирају жути и бели кестен. Посебно је интересантна биљка касорања, специфична искључиво за то подручје као и рибе укљева и крап. 1983. године проглашено је Националним парком што довољно говори о изразитој природној лепоти коју даје.

Скадарско језеро пуно је и трагова бурне историје, који представљају изузетно културно наслеђе.

У срцу Зете, у басену Скадарског језера, налази се око петнаест манастирских комплекса и цркава старих зетских господара Балшића и Црнојевића. Обале, острвца и горице, заливи и затони, долови, луке и лимани Скадарског језера наликују оним на Атону, те се с пуним правом овај крај по својој духовној и природној лепоти назива и Зетском Светом Гором. Манастири Старчево, Бешка, Морачник на острвима дуж јужне обале Језера, Обод у селу Ријека Црнојевића, Врањина и Ком у северозападном делу Језера блистају као живи бисери православља.

Манастир Ком се по својој неприступачности и особености разликује од осталих манастира на Скадарском језеру. Подигнут на гори, опасан заштитним зидом са две капије, са каменим кула звоником, дискретно и опрезно гледа на све стране Језера.

Манастирски комплекс се може поделити на цркву са тремом која је повучена источно и издвојена од осталог дела манастира. Други део чине конаци – монашки, подигнути на западној страни острва, и гостински који належу уз „слободну“ страну кухиње, кухиња са малом трпезаријом и већа трпезарија која има функцију и гостопримнице посебно за хладнијег времена (најзападнији објекат од горе поменутих). Монашки конак, кухиња и трпезарија повезани су у једну целину масивним дрвеним тремом налик трему цркве и затварају са три стране, у облику ћириличног слова „П“, квадратичан простор – централни плато сециште многих дневних активности. Наткривени плато слободном страном гледа на југоисток, део манастирског дворишта са „источном“ капијом улаза у манастир и прелепу панораму Скадарског језера. На источном „врху“ северног крила кухиње ослоњено стоји најодважнији део комплекса – квадратни камени кула звоник који будно прати и опомиње сваког ко се приближава овом светом месту.

Ако за полазну тачку узмемо главни град Црне Горе, Подгорицу, до манастира Ком се најједноставније долази петровачком магистралом – пролазећи кроз село Голубовце, прелазећи преко реке Мораче, кроз села Понаре и остале прати се асфалтни пут око двадесетак километара до Жабљака. Жабљак, данас у рушевинама али некадашња престоница Црнојевића - одакле је Иван Црнојевић крајем XV века под притиском турске најезде преселио престоницу на Цетиње, последња је тачка копненог дела пута до манастира. Одавде је за време средњег водостаја потребно прећи још око 7 км водом. Због варирања водостаја тај прилаз Кому је врло често отежан, те се због једноставније пловидбе Језером користи прилаз са Врањине, малог рибарског насеља названог по истоименом острву. Од Подгорице до Врањине такође се долази петровачком магистралом, одакле се пловидбом десетак километара ка Ријеци Црнојевића кроз живописне пределе Скадарског језера стиже до Богом заклоњеног манастира Ком.